VUČIĆ PRODAO 80% IZVORA ČISTE PIJAĆE VODE, SVOM KUMU NIKOLI PEROVIĆU I STRANIM KOMPANIJAMA!

Evropski parlament je u decembru prošle godine usvojio nekoliko pojedinačnih rezolucija za balkanske zemlje, a jedna od njih se tiče i Srbije i masovne gradnje mini-hidroelektrana, izražavajući posebnu zabrinutost što se pojedine grade u zaštićenim područjima, odnosno nacionalnim parkovima, a pomenuta je Stara planina (gde treba da bude izgrađeno čak 58 MHE).

   Uvac, nekad i sada

Brigu i protivljenje gradnji mini-hidroelektrana, koje, ističu stručnjaci, donose mnogo više štete nego koristi, izrazilo je i Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije, a u pojedinim mestima građani su se samoorganizovali i pokrenuli su niz akcija za zaustavljanje gradnje već započetih radova na izgradnji derivacionih elektrana i MHE, poput recimo u mestu Rakita u opštini Babušnica.

  Vlasinski jezero

Mđutim to nije jedini problem!

Vlasnici srpskih izvorišta i reka, u poslednjih desetak godina, postali su Vučićev kum Nikola Perović i neke  strane kompanije: Vlasinska Rosa (Coca Cola, Amerika), Palanački kiseljak (kompanija Kolinska, Slovenija), Knjaz Miloš (Mid Europa Partners, London)…  Gotovo 80% flaširane vode koja se puni u Srbiji je u rukama kompanija iz Nemačke, Amerike, Francuske i Holandije.

Srbija ima više od 400 izvorišta zdrave i pitke vode vrhunskog kvaliteta, od čega je eksploatisano tek oko 20 odsto. To je i bio razlog da nadležna komisija Ujedinjenih nacija, Srbiju uvrsti među prvih pedeset zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode. U isto vreme, registrovano je i 286 različitih tipova mineralnih, termalnih i termomineralnih voda.

 

Srbija bi u budućnosti mogla da oskudeva u pijaćoj vodi, a najveći uzrok tome jeste zagađenje i neadekvatna regulacija otpadnih voda. Srbija je jedna od zemalja sa najvećom potrošnjom vode u Evropi ali uprkos tome, istraživanje koje su sprovele Ujedinjene nacije rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalja po količini i kvalitetu resursa vode. Srbija učestvuje sa 0,3 odsto u svetskim izvorima pijaće vode.

 

 Privatizacija vodosnabdevanja je npr. zakonom zabranjena u Holandiji. Njihovu vodu ne daju, ali je u drugim zemljama eksploatišu pošto imaju jednu od tri najveće svetske kompanije za preradu vode.

 

Bogati državni fondovi poput onog u Norveškoj već duži niz godina usmereni su na kupovinu izvora pitke vode širom sveta, uglavnom u zemljama u razvoju, procenjujući kako nakon ere nafte dolazi era vode. Zajedničko svim ovim privatizacijama je da su kupci plaćali po nekoliko miliona evra, a da su njihovi čisti profiti godišnje premašivali pola milijarde evra.

Srbija je u tišini prodala izvorišta mineralne vode bez javne rasprave, bez mišljenja javnosti i saglasnosti svojih građana. Naša zemlja nije iskoristila šansu da kroz svoj najbogatiji prirodni resurs državu pretvori u strateški važnu i bogatu zemlju. Tih 60 miliona evra ostvarenih prodajom nije iskorišćeno da se reše problemi sa vodosnabdevanjem u našim gradovima.

Prema Zakonu o vodama, vodni resursi se tretiraju kao javno dobro a sama izvorišta se ne mogu privatizovati već su u vlasništvu Republike Srbije, koja izdaje dozvole za njihovo korišćenje. Vodeći proizvođači flaširane vode u Srbiji već su stekli pravo na eksploataciju izvorskih voda, navodno na 99 godina.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *